Човек је биће које очајава

Серен Кјеркегор (1813-1855) рођен је у Копенхагену. Студирао је филозофију и теологију. Самосвојна личност, заинтересован за питања суштине егзистенције и апсолута, растрзан питањима филозофске природе оставио је вереницу Регину Олсен, премда је истински волео до краја живота, уз образложење да уз њега никада не би била срећна.

Да сам се оженио за пола године, па и мање, она би се сатрла. Са мном је повезано – и то је оно добро и оно лоше у вези са мном – нешто сабласно, нешто што не допушта никоме да ме трпи ако мора бити са мном сваки дан и ако са мном има стварни однос.

Човек и очајање

У своју егзистенцијалистичку филозофију уноси теолошке погледе пропитујући неколико ступњева на човековом путу. Сваки човек стрепи, његово утемељење јесте у осећању стрепње као вртоглавице која настаје од дате слободе. У таквој ситуацији човек очајава.

Очајање је, мисли Кјеркегор, и предност и мана. Предност очајника састоји се у његовој свести о томе да је човек јер га управо очајање разликује од животиње и уздиже на две ноге. Очајање му даје бескрајну усправљеност која га именује духом. Мана је та што очајање води ка несрећи, тиме и изгубљености. У овој синтези догађа се човек.

У књизи „Болест на смрт“ Кјеркегор закључује:

Очајање се налази у самом човеку; али да човек није синтеза он уопште не би могао очајавати и да ту синтезу није првобитно добио из божјих руку, у правом односу, онда такође не би могао очајавати.

Ступњеви на животном путу

Човек је, дакле, божје дело и мора имати однос према апсолуту. У почетку је пре-дат као део колектива и тек је на њему да се изгради као појединац.

Постоје, сматра Кјеркегор, три ступња која пролази сваки човек на животном путу.

  • Естетички ступањ је чулне природе и подређен је страстима. Идеал овог ступња је Дон Жуан. На њему човек лута у потрази за чистим задовољством.
  • Етички ниво догађа се код човека који је свестан свог незнања, који размишља и залаже се за поштовање одређених етичких принципа. Сократ је идеалан пример човека на етичком ступњу.
  • Религиозни ступањ, оличен у Авраму као идеалном човеку, догађа се када човек верује без икаквих примисли о етичком и естетичком стадијуму пута.

Етичка личност је, мисли Кјеркегор, као тиха вода која има дубоко корито. Естетичар живи само на површини, не залази дубље у бит ствари. Религиозни човек је заправо слободан човек свестан тога да је Бог љубав.

У „Бревијару“ Кјеркегор пише:

То још не значи да вера разуме како је то одлука Божја о извесном човеку – љубав. У овоме баш и јесте парадокс вере – веровати, а не разумети.

Човек као синтеза

Кјеркегор ће, попут Достојевског, писати о универзалности кривице која човека често поставља у непријатне ситуације водећи га на ивицу провалије. Човек је, мисли Кјеркегор, „синтеза бесконачности и коначности, пролазног и вечног, слободе о нужности, укратко – синтеза“.

Човек на религиозном ступњу једини је који је свестан тога да гомила наводи на неодговорност. Такав човек, према Кјеркегору, никада не може бити свестан тога да:

Само онај ко уме суштински да ћути, тај уме суштински да говори. Само онај који уме суштински да ћути уме суштински да дела. Ћутљивост је осећајност.

Слобода и егзистенција

Лав Шестов ће тако у својој књизи „Кјеркегор и егзистенцијалистичка филозофија“ упутити на чињеницу човековог пада који се у Кјеркегоровом случају догодио када је схватио колико смо веру као неограничену могућност заменили знањем као умртвљујућим вечним принципом.

Тако ће, насупрот устаљеном мишљењу о чуђењу као извору филозофије, Кјеркегор заступати очајање као подстицај за постављање филозофских и егзистенцијалних питања. Само човек који је, попут Јова, достигао ужас може добити узвишену снагу да схвати просветљујуће речи – све је могуће – и на тај начин приступи узвишеном, религиозном стадијуму.

У отворености и могућности самоспознаје човек има с-мисао постојања. Слобода се догађа тек у односу према самом себи. Слобода се не одиграва у избору између добра и зла, него тек у човековом односу према самом себи, самоизбору своје суштине и егзистенције, очајања.

Култивиши се!, фото
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s