Ужеглост

У поноћ мењао сам стражу
са својим нагонима,
плотун пљувачке је одузео
посмртни марш,
и победио сам напућени свет
али узалуд аплаузи јер –
нисам оздравио…

Бахате сенке цуре кроз ноздрве
таштина опет кашље,
метежност нуди своје кланице
информације се јебу као пацови,
и сви су умоболно паметни
толико да умиру без љубави.

Вечерас је овај град досадан.
И јуче је био а сутра га морам
исто тако гледати.

Авај, попушени логоси!
Смрт је укуснија од савезника
који су рођену децу
бесмислу продали.

Н.Н.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s