Distrofija bluz

Lovac na sunce

Menjaš me
Tako istrajno
I tako dugo
Da bi ti i vreme pozavidelo.

O, kako te samo mrzim!

Najodvratnija reči,
Skrnavitelju tela i duha.

Od mene si bizarno
Remek-delo napravila.
Jednog dana proglasiće te
Za konceptualnu umetnost.

Vidiš li šta si uradila?

Ti si noćna mora
Nemirnih duhova
I rođenih samoubica.
U tvojim se rukama
Najzdravije strasti izopače
I zagadi se vrela krv.

Menjaš me
Tako istrajno
I tako dugo
Da sam naučio
Kako se zaboravlja.

O, kako te samo mrzim!

Menjaš me
Tako istrajno
I tako dugo
Da ću i ja jednog dana
Treptanjem napisati roman
Poput onog nesrećnog Francuza,
I posvetiti ga upravo tebi,
Iako to ne zaslužuješ,
Ma koliko me istrajno
I dugo menjala.

O, kako te samo mrzim!

Tri je ujutru.
Ni stihove u tvoju čast
Sad ne mogu da zapišem
A siguran sam da ti se dopadaju
Jer su očajni kao hramovi što
Usled…

View original post 43 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s