Архимандрит Јован Крестјанкин – О сећању на смрт

Родиле су њиве нашег живота! Зар нисам ја онај богаташ из приче, који рече себи: „Имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се“? (Лк. 12, 19) Зар нисам ја затворио амбаре својих богатстава, сматрајући да то представља смисао мог живота? Једи, пиј, весели се. Ум се труди само да стекне. Да стекне по сваку цену: обманом, притиском, неправдом. Још, још, и још! Мало је, све је мало, мени и само за мене, за црне дане…

Расте богатство, а расту потребе. Срце је затворено за милосрђе, за љубав, у њему има места само за пословне људе и користољубиве односе. Ти мени, ја – теби.
Заборављено је оно главно: заборављена је душа…

Подвижничка слова

„Помени и оплакуј самога себе за живота“, каже сећање на смрт, „ја сам добронамерно дошла да те ражалостим, и са собом сам донела мноштво душекорисних мисли. Продај све што је сувишно и раздели сиротима и, према завештању Спаситељевом, пошаљи на небо своја блага… Зашто да јуриш за пропадљивим, кад ће ти смрт сигурно одузети све пропадљиво? Она је извршитељка заповести Свесветог Бога. Чим чује заповест, одмах се брзином муње устреми да испуни. Она се неће постидети ни богаташа… ни хероја, ни генија, неће поштедети ни младост, ни лепоту, ни земаљску срећу: она човека пресељује у вечност. Када дође смрт, слуга Божији ступа у блаженство вечности, а непријатељ Божији у вечну муку.“

Св. епископ Игњатије Брјанчанинов

View original post 1.668 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s