није тешко живјети
али понекад се човјек заборави
па пожели да умре на трен или два
чисто да види како је то мртвовати
али се у томе толико занесе
па се то мртвовање продужи
на сат, дан, мјесец, године…
и она се људи питају
„а кад је тај умро?“
други одговарају
„скоро“
трећи се убацују
„ма ђе скоро, има сигурно пет година!“
четврти кажу
„шта то причате?! видио сам га прошле седмице како купује вињак!“
и тако…
кад такав заиста умре
нико ни не примјети
јер су сви одавно престали
да рачунају на њега
ко да је човјек, недоБог, абакус!
Небојша Ж. Чандић
Вир 